ЈРБ АД БEOГРАД - Кнеза Милоша 82

Југословенско речно бродарство ад Београд

Пловидба Дунавом одвија се још од времена Старих Грка, наставља се у доба Римљана, који дуж воденог тока граде путеве и премошћују га. У доба владавине Византије, Дунавом се у периоду крсташких ратова превози војска. У време Турака пловидба замире, а поново се обнавља од Београдског мира 1739. године, када Турци признају слободу пловидбе. Париским миром 1856. године Дунав је проглашен међународном реком са слободном пловидбом, а Србија је, као обална земља тада ушла у Прибрежну дунавску комисију и тиме први пут постала чланица неког медјународног тела. Носилац замисли о оснивању паробродарског друштва био је Миша Анастасијевић, тада познат као капетан Миша, који је 1825. године купио своју прву лађу, а 1830.  још 12 лађа. Тако је 1843. године располагао са 74 лађе и запошљавао 500 радника. Покушај Мише Анастасијевића да се оснује Друштво паробродско у Књажевству Србије није успео, али се зато 1856. оснива Француско - сербско паробродарско друштво са задатком развијања промета на Дунаву, Сави и Морави. Друштво је радило с четири пароброда све до 1864. године, када је укинуто.

01_parobrod_deligrad

Савремено речно бродарство у Србији започело је 1862. године, када је указом кнеза Михајла, од Русије купљен пароброд „Делиград“, тако назван по делиградском шанцу у Првом српском устанку. Изградјен је у Француској 1851. имао је носивост од 275 тона и пловио успешно преко пола века Дунавом, Савом и Тисом. Посредни докази који указују на то да се тадашња српска влада одлучила за набавку пароброда „Делиград“, била је потреба за модернизацијом саобраћаја, како би се задовољиле све веће потребе за превозним средствима које су настајале услед појачане робно-новчане привреде у Србији. У то време обала Саве и Дунава, на српској страни, од Дрине до Тимока износила је 502 км и повезивала је Србију са Црним морем. Сувоземни путеви су били у лошем стању, те су као и изградња железнице, захтевали за тадашње финансијске прилике Србије велика средства, које она није могла да уложи. Према томе,ннајбржа модернизација саобраћаја могла се постићи преко речног бродарства, набавком пароброда. Лоше искуство са Аустријским паробродарским друштвом (DDSG), које је грубо злоупотребљавало свој монополистички положај на Дунаву, био је један разлог више да се Србија осамостали у речном саобраћају, а друго да се кнезу, који је у то време уживао нарочиту репутацију, стави на располагање удобније превозно средство. Са „Делиградом“ се Кнез Милош вратио у Србију после Светоандрејске скупштине, а „Делиград“ је и први ратни брод на пару, јер је у ратовима био наоружан са два топа. Исте те године овај пароброд је одвезао из Београда низ Дунав и последњег турског команданта Али-Риза-пашу, што је Чика Љубу Ненадовића инспирисало да испева узбудљиве патриотске стихове под насловом „Делиград“. Пароброд је 1895. године преправљен у модеран путнички брод, и од тад па све до 1914. године пловио је на линији Београд-Радујевац.


Оснивањем Српског бродарског друштва 1891. године, који је наследник Првог Краљевског Српског повлашћеног бродарског друштва, држава је уступила „Делиград“, на коме се први пут вијорила српска тробојка, том друштву, као и остала пловила која су сачињавала српску државну флоту.

Након завршетка Првог светског рата, 1918. године, у новоформираној држави Срба, Хрвата и Словенаца затекао се велики број бродова аустроугарских и немачких бродарстава. Париским уговором из 1921. године Краљевини СХС додељен је већи део бродова, тако да је с добијеним пловним парком тадашња држава била прва по величини флоте на Дунаву.

 

 28_taraЈула 1945. године оснива се Главна управа речног саобраћаја, а у оквиру ње се формира Државно речно бродарство, које 1947. године добија назив Југословенско државно речно бродарство. Од 1952. после реорганизације и децентрализације добија назив Југословенско речно бродарство – ЈРБ, који остаје и до данас. У периоду великог привредног замаха, после ИИ светског рата, након извлачења потопљених бродова и чишћења пловних путева, на ред је дошао пловни парк ЈДРБ. Пловила су морала озбиљно бити поправљена да би се достојно испратиле нарастајуће потребе привреде. Узимајући у обзир техничку застарелост тадашње флоте, средином 1950-тих долази до изградње бродова, моторних тегљача (познате „ЈОТА“ флоте), моторних теретњака, речно-морских бродова и тегљеница за расуте и танк-потисница за течне терете. Флота, која је делом потицала из 19. века, а делом припадала Аустро-Угарској од које је била добијена по окончању И светског рата, доживела је да буде поправљена. До тада је просечна старост путничких бродова износила 60 година, тегљача 40, а тегљеница за суви и течни терет 45 година. Нову флоту сачињавају: Џервин, Ветерник, Кошутњак, Топчидер, Јабланик, Јаворње, Јагодња, Јелашница, (по којима је „ЈОТА“ флота добила име), Виторог, Требевић, Динара, Комови, Ударник, Јунак, Витез, Колубара, Млава, Тамнава и Морава. Током преправки  старих бродова уведена су значајна побољшања у системима за производњу паре. Уместо ручног ложења чврстим горивима, прешло се на полуаутоматско ложење мазутом и нафтом чиме се скратило време припремања парних бродова за пловидбу, смањио број ложача и побољшани услови живота и рада укрцаног особља. У овом периоду озбиљно се пришло решавању проблема пијаће воде и струје на бродовима.

 

Тих година за потребе превоза вештачког ђубрива и новоотворене фабрике у Прахову, флота је обновљена са 4 нова потискивача (тзв. „Праховска флота“), а 1961. у саобраћај бива укључен чувени моторни тегљач „Тара“, који је био ангажован у Сектору Ђердапа и који ће остати упамћен по својој снази, сигурности пловидбе и свом прелепом изгледу.

Као што је средином XIX века са паробродом „Делиград“ представљена нова концепција тегљења на Дунаву, тако се од средине XX века, тачније од 1962. године појављује нови концепт пловидбе, а то је увођење система потискивања конвоја. Нову технологију речног транспорта је први ма међународној европској реци Дунав применио ЈРБ, а друга бродарства су следила. Крајем 70-тих година у Бродоградилишту „Тито“ у Београду успешном конструкцијом наших инжињера бродоградње, пројектовани су гурачи серије „К“ („Крагујевац“, „Кадињача“ и „Куманово“), најбољој и најјачачом флотом на Дунаву. То су били најмодернији и најснажнији бродови који потискују конвоје у саставу од 16 баржи носивости и до 25.000 тона, на сектору Доњег Дунава. Квалитет домаћих бродоградилишних капацитета огледао се и у чињеници да је чак 90% најсавременије опреме потискивача изграђено у домаћим предузећима, а само 10% је увезено. 80-тих година ЈРБ пушта у рад најснажније потискиваче на Дунаву тога доба- „Карловац“ и „Карађорђе“, са моторима од по 3.061КW, пројектовани за рад искључиво на Доњем Дунаву. У наредном периоду, појачава се намера ЈРБ-а да преузме западна тржишта и у ту сврху набављају се бродови малог газа предвиђени за рад на Горњем Дунаву, попут Златибора, Кајмакчалана и Велебита.

31_potiskivac_deligrad1991. године ЈРБ добија још једну шансу да пуним капацитетима за течни терет превози нафтне деривате дуж Дунава, услед затварања југословенског нафтовода, као последица ратних сукоба на тлу СФРЈ. Временом, економске прилике се погоршавају и 1992. године Уједињене Нације уводе забрану пловидбе. Тада флота ЈРБ-а остаје усидрена дуж обала Саве и Дунава, чак и заробљена у страним лукама. Крајем 1995. године ова блокада бива суспендована и креће се са реконструкцијом флоте. Нажалост, она бива заустављена 1999. године услед бомбардовања, када страдају мостови на реци Дунав и свака даља међународна пловидба опет бива онемогућена.

У наступајућим годинама државне планове за реконструкцију мостова прати ЈРБ-ов план о изградњи најмодернијег брода-самохотке за превоз сувог и контејнерског терета. Самохотка добија назив „Делиград“ по првом броду који је запловио под заставом Кнежевине Србије, далеке 1862. године. 2004. године, пуштањем у саобраћај „Делиград“-а, отворено је ново поглавље у историји ЈРБ-а.

ЈРБ данас представља четврто предузеће за речни транспорт у региону Доњег Дунава. Своје активности обавља на делу Дунава који су погодни за пловидбу великих речних пловила од обале Црног мора и Констанце на ушћу канала Дунав-Црно море, па све до Кехлхеима у Немачкој. Превоз роба се првенствено уговара на конкурентном спот тржишту, а предузеће је у новијем периоду успело да повећа обим уговорених послова, нарочито у домену превоза нафте и нафтних деривата (еуродизел, еуро BMB, VGO, HS дизел, итд).

 

 

grbJRBredizajniranЈУГОСЛОВЕНСКО РЕЧНО
БРОДАРСТВО АД Београд

Кнеза Милоша 82,
11000 Београд, Србија
Тел. 011/3617-040


      Корисни линкови

    ЈРБ АД Сертификати:                            Друштвене мреже:

SGS_9001SGS_14001SGS_18001                 fbooktwitteryoutube